РАЗВОЈ ЕКОЛОШКИ И ЕНЕРГЕТСКИ ПРИХВАТЉИВИХ ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ПИРОЛИЗУ, ГАСИФИКАЦИЈУ, УНИШТАВАЊЕ И ТОПЉЕЊЕ ОПАСНОГ, НЕОПАСНОГ ОТПАДА, БИОМАСЕ И ЊИХОВИХ МЕШАВИНА У НИСКОТЕМПЕРАТУРНОЈ ПЛАЗМИ ВОДЕНЕ ПАРЕ И ВАЗДУХА

Опис тематике за коју се позива докторанд:
Услед наглог повећања количине токсичног, а често и генетски опасног отпада и одговарајућег пораста ризика загађења животне средине потребно је развијати одговарајуће поступке за разградњу и разлагање на безопасне или мање опасне продукте који се могу неутралисати.

У најави је примена прописа по којима неће бити могућности за транспорт опасним отпадима преко државних граница, тако да ће све земље морати самостално да решавају овај проблем. Србија још нема спалионицу за уништавање индустријског и медицинског отпада и због тога се опасан отпад извози у Мађарску и Аустрију на спаљивање. Предмет овог пројекта су у ширем смислу POPs једињења – (Persistent Organic Pollutants), која се по класификацији опасног отпада убрајају у дуготрајне биоакумулативне и токсичне загађиваче, а по хемијској структури представљају органохлорна једињења.
Једни од најчешћих загађивача који припада групи POPs хемикалија су полихлоровани бифенили (PCB). Уништавање органохлорних једињења спаљивањем у конвенционим спалионицама (на температурама испод 1500К) може довести до много већих еколошких проблема, јер ниска температура може довести до формирања изузетно токсичних једињења као што су дибензофурани и диоксини. Разградња опасних материја термалном плазмом (воденом или ваздушном) намеће се као најоптималнији начин третирања POPs једињења.
Плазма својом високом енергијом може да атомизује велики број сложених једињења стварајући на тај начин једноставне компоненте као што су угљеник, водоник, азот, хлороводонична киселина итд. Неки од тих гасова имају велику енергетску вредност и могу се користити за добијање топлотне и/или електричне енергије. У склопу реализације овог пројекта биће извршена комплексна термодинамичка анализа утицаја температуре термалне плазме и молских удела полазних материја при разградњи POPs једињења на могући састав продуката разградње.
Добијени резултати ће се користити за пројектовање пилот постројења на основу најоптималнијих односа улазних компонената система у зависности од температуре, што ће довести до оптималне конструкције и карактеристика плазма реактора за конверзију опасних POPs једињења у безопасне материје и искористиву енергију.
Део инвестиционог улагања у опрему је већ реализован, док се у веома блиској будућности очекује комплетирање пилот-плазма инсталације на којој ће бити реализован експерименталан рад.

Кроз рад на докторској дисертацији и истраживање на ТЕМИ 1402408: „РАЗВОЈ ЕКОЛОШКИ И ЕНЕРГЕТСКИ ПРИХВАТЉИВИХ ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ПИРОЛИЗУ, ГАСИФИКАЦИЈУ, УНИШТАВАЊЕ И ТОПЉЕЊЕ ОПАСНОГ, НЕОПАСНОГ ОТПАДА, БИОМАСЕ И ЊИХОВИХ МЕШАВИНА У НИСКОТЕМПЕРАТУРНОЈ ПЛАЗМИ ВОДЕНЕ ПАРЕ И ВАЗДУХА“, докторанд ће имати могућност развојa широког опсега знања, вештина и компетенција, од којих су најзначајније:

  • Стицање и ширење основних знања из актуелних тема истраживања у области генерисања плазме, високо-температурних реакторских процеса, физико-хемијских карактеристика материјала…;
  • Примена критичког размишљања кроз иновативност у решавању проблема;
  • Развој научних и техничких вештина, које подразумевају решавање проблема, коришћење напредних математичких метода, моделовање и симулације коришћењем сопствено развијених кодова и комерцијалних кодова за које лабораторија има важеће лиценце ANSYS за моделирање струјних и високо-температурних процеса са хемијским реакцијама у реактору, као и NETZSCH Kinetics NEO за моделирање хемијске кинетике, обрада и анализа података;
  • Комуникационе вештине, кроз израду научних презентација и писање научних радова, као и вештину да дискутује и саопштава научни садржај и резултат истраживања општој и стручној публици;
  • Професионалне и радне вештине, кроз учешће у организацији рада, претрагом и организовањем знања од интереса за решавање проблема, као и тимски рад.

Контакт:
Дејан Цветиновић, deki@vin.bg.ac.rs

Примењене математичке методе физике комплексних система

Кроз рад на докторској дисертацији и истраживање на теми Примењене математичке методе физике комплексних система докторанд ће имати могућност развојa широког опсега знања, вештина и компетенција, што се може укратко сажети на

  • Стицање и ширење основних знања из актуелних тема истраживања у области комплексних система, како теоријских, тако и примењених;
  • Примена критичког размишљања кроз иновативност у решавању проблема;
  • Развој научних и техничких вештина, које подразумевају решавање проблема, коришћење напредних математичких метода, моделовање и симулације, обрада и анализа података;
  • Комуникационе вештине, кроз израду научних презентација и писање научних радова, као и вештину да дискутује и саопштава научни садржај и резултат истраживања општој и стручној публици;
  • Професионалне и радне вештине, кроз учешће у организацији рада, претрагом и организовањем знања од интереса за решавање проблема, као и тимски рад.

Пожељно је предзнање кандидата је из области статистичке механике, математичке физике, физике кондензованог стања материје, компјутерске физике, док су неке од могућих области истраживања теоријско и компјутерско моделовање комплексних интегрисаних система, социо- и еконо-физика, динамички системи, развој метода за анализу комплексних скупова података.

Димовић: Соларни панели греју каду воде, али не покрећу железару

Помоћник директора Института за нуклеарне науке Винча Славко Димовић, упозорава да улазимо у проблем енергетске нестабилности, јер резерви угља имамо за 50 још година, а он је лошег квалитета, јер има ниску топлотну моћ и генерише много пепела, тако да Србија мора наћи решење за своје термоелектране.

Енергетска транзиција ЈП ЕПС уважавајући критеријуме развоја и наметнута ограничења

Поштовани чланови Друштва и целокупна стручна и научнајавности Србије,

Друштво термичара Србије, у оквиру сталне трибине, има задовољство да широј стручној и научној заједници представи прву у низу стручнутрибину JP Електропривреде Србије.

Трибина је одржана на Машинском факултету у Београду, у четвртак 24.6.2021. године са почетком у 11 часова у сали 211 са следећим дневним редом:

1.  Поздравна реч декана Машинског факултета проф. др Радивоја Митровића

2.  Поздравна реч председника Друштва термичара проф. др Милана Радовановића

3.  Драган Влаисављевић, извршни директор за трговину ЈП ЕПС: Енергетска транзиција ЈП ЕПС уважавајући критеријуме развоја и наметнута ограничења

4.     Дискусија

Додељена медаља „Атанасије Стојковић – први српски термичар“

На свечаној трибини Друштва термичара Србије, одржаној 01.07.2021. на Машинском факултету у Београду, Друштво термичара Србије је институцијама и лицима доделило медаље „Атанасије Стојковић“ за њихов двадесетогодишњи допринос раду друштва. Наш Институт је добио две медаље. Једну је добила лабораторија за термотехнику и енергетику, чији истраживачи су свих ових година давали изузетан допринос раду друштва кроз организацију међународних и домаћих конференција и скупова, научних трибина, кроз публиковање радова, као и кроз ангажовање у раду руководећих тела друштва. Другу медаљу добио је међународни часопис Thermal Science, чији је издавач наш Институт, и чији је главни и одговорни уредник члан лабораторије за термотехнику и енергетику др Вукман Бакић, научни саветник. Импакт фактор овог часописа за 2020. износи 1,628, а очекује се да ће у овој години премашити 2. На доњим сликама приказан је изглед медаље, рад наше вајарке Дринке Радовановић, као и изглед додељених нам плакета.

Атанасије Стојковић, чије име носи признање Друштва термичара Србије, био је српски писац и научник, руски академик, професор и ректор универзитета у Харкову. На наговор Доситеја Обрадовића, Стојковић, родом из Руме, написао је „Фисику“ и тако постао аутор прве књиге из физике на српском језику. Такође је и тротомно издање „Фисике“, које је написано на славеносрпском, додељено добитницима.